19.2.2014.

Нови живот после вишегодишњег породичног пакла

Николина Јелић са деветоро деце отишла из Горњег Лајковца јер није могла даље да трпи да је муж малтретира и туче. – После боравка у Сигурној кући вратила се у родни Сурчин, где она и најстарији син раде и издржавају породицу

Осам или девет векни хлеба дневно, неколико литара млека и јогурта, пет килограма кромпира, мало паризера или неколико виршли само су неке од намирница које свакога дана мора да има на столу десеточлана породица Јелић из Сурчина. То је минимум хране која им је потребна како би „прегурали дан”. Ако добију чоколаду, уситне је на коцкице како би је сви бар пробали, банану поделе на десет колутова, а редовно прате акције снижења како би купили намирнице које су најјефтиније. Машину за веш морају да укључе три или четири пута дневно, а гардеробу наслеђују једни од других.

И поред свега што им недостаје и чињенице да немају ни сопствени кров над главом, деветоро деце Николине Јелић сада је срећно, јер су пре неколико месеци успели да се спасу од страхоте породичног насиља којем је мајка годинама била изложена.

Са сетом у очима, Николина објашњава да је „преживела све и свашта, али да је због деце одлучила да стисне зубе, узме живот у своје руке и учини све да они имају нормално детињство”.

– Ја сам из Сурчина. Удала сам се у селу Горњи Лајковац, код Мионице. И деца и ја смо преживели паклени период. Муж ме је малтретирао. Били смо принуђени да боравимо у Сигурној кући. Када смо изашли сместили смо се код мојих родитеља. На неколико дана. Затим смо нашли кућу. У њој сада живимо и плаћамо 110 евра месечну кирију. Почели смо нови живот. Сналазимо се, врло је тешко. Смо најстарији син и ја радимо и издржавамо породицу. Поносна сам на децу. Веома су скромна. Захвална сам свештенику Слободану из Сурчина, председници општине и свим добрим људима који нам помажу – прича Јелићева.

Немања (21), Кристина (19), Бојана (17), Невена (11), Лазар (9), Јелена (6), Лука (5), Димитрије (4) и Страхиња (2) са осмехом су дочекали екипу „Политике”.

У овој породици сви имају неко задужење. Када Николина ради, најстарија ћерка Кристина брине о млађој деци, води их у школу и вртић. Бојана најчешће кува, а Невенапере судове. Немања се стара о дрвима за огрев.  Кристина се већ навикла на нови живот у Сурчину, али јој недостају село и стари другари. Шестогодишња Јелена редовно сређује кућу. Бојани је, чини се, најтеже пала прича о њиховом пређашњем животу. Чим је почела да говори о томе, појавиле су јој се сузе.

– Много се разликује наш живот сада. Лепше је. Све имамо – каже Бојана, док мама Николина климајући главом потврђује то, наглашавајући да се више не плаши за безбедност и да је оно због чега је стрепела целог живота сада иза ње.

– И раније сам размишљала да побегне из пакла насиља, али сам стално мислила како немам где да живи. Последњих пет, шест година је живот са бившим мужем био неиздржив. Тукао ме је и малтретирао, а деца су вриштала и плакала. Схватила сам да морам да га напустим. Спаковала сам децу и побегли смо. Да сам знала да ће бити овако како је сада, давно бих отишла. Није ми лако да све постигнем: у једном дану сам мајка која иде и у пети и у трећи разред, па мама детета у пубертету, па малишана коме је потребно раме за плакање. Само нек су живи и здрави, а за остало ћемо се снаћи. Најстарији син ради по неколико смена на послу како помогао да се прехранимо – објашњава Николина Јелић. И свим женама које су изложене породичном насиљу поручује да не трпе, већ да после првих батина напусте особу која је на њих дигла руку.

Општина ће обезбедити плац за кућу

Општина Сурчин ће се потрудити да овој породици обезбеди кров над главом, истиче Весна Шаловић, председница општине, која је Николину Јелић позвала на разговор чим је чула у каквој су ситуацији она и њена деца.

– Рекла ми је да су јој потребни веш-машина и замрзивач, да нема телевизор, а ни дрва за огрев. Одлучила сам да јој помогнем не као председница општине, већ као човек. Када сам примила плату, купила сам јој веш-машину. Општина јој је набавила огрев. Потрудићемо се да им нађемо и неки плац на коме би уз помоћ хуманих људи подигли кућицу – наводи Шаловић.

Парох води акцију помоћиод Сурчина до Даблина

Протојереј ставрофор Слободан Радојичић, парох Прве сурчинске парохије и старешина храма Свете и преподобне Параскеве, највише је помогао десеточланој породици, а Николини Јелић је омогућио да ради у црквеној продавници.

–Познавао сам њене родитеље. Виђао сам њу и децу када су долазили у Сурчин. Сазнао сам да Николина има проблеме са супругом и када сам је видео схватио сам да је у тешком, депресивном стању и да је веома забринута како ће прехранити децу. Црква је покренула акцију којој се одазвало неколико парохијана, прикупили смо нешто новца како бисмо јој барем мало олакшали живот. Запослили смо је у црквеној продавници, а она се одужила савесним и одговорним радом. У Великој Британији сам провео 12 година. Апеловао сам на свештеника Радмила Стокића који ме је наследио у даблинској парохији да се и они прикључе нашој акцији помоћи Јелићима, што су и учинили – рекао је Радојичић.

Д. Давидов-Кесар

објављено: 16.02.2014
Извор: Политика

 


Остали текстови
1.3.2015., РАС прес

Backslider's Calendar

JANUARY: I hereby resolve to start to Church this year! But I’ll wait until February. Gotta get over the Holidays. They take a lot out of a fellow.
1.3.2015., РАС прес

What Attracts People?

What attracts people to a Church? A convenient location? YES! An attractive building? YES! But the key element in attracting visitors, newcomers and prospective members is friendliness in the pews. Where there is a warm, dynamic Congregation with an enthusiasm that is contagious, visitors in large numbers will usually come.
1.3.2015., РАС прес

Welcome to the Orthodox Church

In the years after Jesus’ Resurrection, apostles and missionaries travelled throughout the known world spreading the Gospel. Soon five major locations were established as centers for the faith: Jerusalem, Antioch, Rome, Alexandria and Constantinople. In the year 1054 the Roman church broke from this united Church, and five hundred years later Protestant churches began breaking away from Rome. But the original Church has remained united in the Apostolic Faith since the first century. THIS IS ORTHODOXY !
1.3.2015., РАС прес

Orthodoxy and Roman Catholisism

Our Church is the Apostolic Church, which means that it was founded by Jesus Christ and organized by the Holy Apostles. The teaching of Jesus Christ and His Holy Apostles has been faithfully preserved in our Church by the Holy Tradition. During the first few centuries, within the Church five Patriarchates were established with the sees in the following cities: Antioch (in Syria), Jerusalem, Alexandria (in Egypt), Rome and Constantinople. These five Patriarchates were united into One Church until the middle of the 11th century.
1.3.2015., РАС прес

Last sermon of a German clergymen

Friedrich Griesendorf, who died in 1958, was a very educated man. He was at one time a court clergymen for the German Kaiser, Wilhelm II. After World War II, he was a pastor in the Eversburg church parish where a camp of Serbian prisoners of war was located.
1.3.2015., РАС прес

A Timeline of Church History

Scholars estimate there are over 2,600 groups today who lay claims to being the Church, or at least the direct descendants of the Church described in the New Testament Repeat: 2,600 ! But for the first thousand years of her history, the Church was essentially ONE! Five historic Patriarchal centers: Jerusalem, Antioch, Rome, Alexandria and Constantinople, formed a cohesive whole and were in full communion with one another. There were occasional heretical or schismatic groups going their own way, to be sure, but the Church was unifed until the 11th century.
27.2.2015., РАС прес

Kempston residents present petition on religious inclusiveness to Number 10

Members of the Kempston Seventh Day Adventist Church visited Number 10 Downing Street last week to hand in a petition to the Prime Minister calling on him to do all he can to protect the most vulnerable and religious minorities in India. The petition, which was signed by over 700 local residents, draws attention to the pressure on Christians and Muslims in India and calls on Prime Minister, David Cameron to emphasise religious tolerance and inclusiveness in his discussions with India’s Prime Minister.
15.10.2014., РАС прес

Ковентри - Град културе

Сваки град тежи да у току године има разне манифестације за своје грађане, поготово ако (као што је то случај са већином градова у Енглеској) у њима живе народи из разних земаља, разних религија и култура. Један од таквих градова је и Ковентри, у коме живе десeтине разних националности, религија и култура. Зато сваке године, другог викенда у септембру, у граду се одржава интернационални Фестивал посвећен "Лејди Годиви – Lady Godiva”.
12.4.2014., РАС прес

Дневник ратног хирурга

Дневник ратног хирурга др Миодрага Лазића
14.2.2014., РАС прес

И муџахедини су замукли!

Ратна 1994.година. Сарајевско ратиште, положај српских борбених снага на Грбавици - Јеврејско гробље. Празник Св. Трифун, 14-ти фебруар. Уочи Св. Трифуна сам са својом протиницом Секом стигао из Калифорније у српску ратну престоницу Пале. Као и обично, када смо долазили, били смо домаћински и братски примљени у дому Богдана и Кове Вукадин.