“Ко цркви даје Богу позајмљује, а Бог ником не остаје дужан“ !
Крштењем и миропомазањем постајемо чланови свете цркве цркве Христове, удови тела, коме је глава сам Господ Христос.
Данас у свету наша света православна црква броји око 400 милиона верника, а међу њима је и око 12 милиона православних срба, што у Отаџбини, што у дијаспори, расејаних по читавом свету.
И у оним најтежим смутним временима, ратним и поратним, поготово за време бозбожног комунизма, црква наша је чувала, како духовни, тако и национални идентите, језик и обичаје, поготово у Отаџбини.
Што се тиче наше дијаспоре, ту већ прети једна комплетна асимилација, коју свака држава потајно спроводи, а у циљу брисања верског, национал- ног и језичког идентитета. Тежи се (а ту Америка предњачи) да се потомство емиграната (они су Анкетом ’90-тих година прошлог века дошли до тог сазнања) већ са другом генерацијом рођеном у њиховој земљи, деца-унучад странаца губе своја духовна и сва остала својства.
Кроз бројне примере широм дијаспоре (нажалост срба има на сваком континенту) показало се да у оном дому где се очувала вера православна, очуване су и остале духовне и нациналне вредности. Родитељски дом је, како то каже Св. Апостол Павле; "Мала црква Христова", и све док у њему обитава Господ и слави се крсна слава, његова деца су сигурна.
Сведоци смо да и у овој земљи, Енглеској, постоји проблем чак и са првом генерацијом рођеном на овом тлу, а са другом да и не говоримо, сведоци смо томе у свакодневном животу.
Зато нам је наша света Православна црква једини ослонац и путоказ у нашем духовном животу, и њу требамо и морамо сачувати по сваку цену. Наши преци су и своје животе дали бранећи веру и отечество, а од нас се то не тражи, већ само мало љубави, времена, енергије и финансијске помоћи.
Би ће велики грех, како колективни, тако и појединачни, ако дозволимо да се наши храмови (због наше не-заинтересованости) затворе, тј. остану без свог духовног пастира-свештеника, или, не дај Боже продају.
Зато позивамо све наше вернике, старије и оне млађе, да се укључе у живот наше цркве, тј. парохије, а први корак је да редовно (а то је у нашем случају 1 месечно) дођу у храм на Св. Литургију. Други корак је да постанете члан наше-ваше парохије, а то можете да учините једноставним попуњавањем приложене приступнице.
Такође, пронађите, сходно својим талентима од Бога вам датих, у чему можете бити најкориснији својој светој цркви, а Господ ће вам то многоструко узвратити, јер као што рекосмо на почетку овог текста: "Ко цркви даје (помаже) Богу позајмљује, а Бог ником не остаје дужан"!